prvi sud

Република Србија

Први основни суд у Београду

  • prvi osnovni sud u beogradu
  • prvi osnovni sud
ENG
LAT
ЋИР

Приступ информацијама од јавног значаја

Садржина права на слободан приступ информацијама од јавног значаја.

Четири су основна законска права у погледу приступа информацијама од јавног значаја (чл.5.Закона):

  • право тражиоца да му буде саопштено да ли орган јавне власти поседује одређену информацију, односно да ли му је она доступна;
  • право тражиоца да му се информација од јавног значаја учини доступном тако што ће му се, без накнаде, омогућити увид у документ који ту информацију садржи;
  • право тражиоца да добије копију документа који садржи тражену информацију, уз уплату прописане накнаде у висини нужних трошкова израде копије документа;
  • право тражиоца да му се копија документа пошаље на адресу поштом, факсом, електронским путем или на други начин, уз уплату прописане накнаде у висини нужних трошкова упућивања.

Ако је тражена информација већ доступна јавности, право је тражиоца да га орган упути на то где је и када она објављена.

Ако документ садржи делове које јавност нема оправдани интерес да зна, тражилац има право да му орган јавне власти учини доступним остале делове тог документа.

Шта можете тражити (како и од кога)?

Шта се може тражити?

Закон гарантује свакоме право на слободан приступ информацијама од јавног значаја.

Шта су информације од јавног значаја?

То су оне информације које су садржане у документима у поседу било ког органа јавне власти, настале у њиховом раду или у вези са њиховим радом, а за које јавност има оправдан интерес да зна (чл.2. Закона).

Зато је право на слободан приступ информацијама од јавног значаја у суштини право на приступ службеним документима.

Када постоји оправдан интерес јавности да зна?

Према Закону, оправдан интерес јавности да зна постоји у погледу свих информација којима располажу органи јавне власти. Постоји дакле законска претпоставка, у корист тражиоца, о постојању оправданог интереса јавности да зна, па тражилац не треба да доказује да има интерес за одређену информацију, нити да доказује да је овај његов интерес оправдан, јер се по закону то претпоставља. Орган власти не сме да захтева од тражиоца навођење разлога за подношење захтева.

Ако орган власти ускрати приступ одређеним информацијама, обавезан је да докаже да би одавањем информација тражиоцу, односно јавности, могао бити озбиљно угрожен неки други претежнији такође легитиман интерес, попут интереса безбедности земље или приватности других.

У погледу тзв.привилегованих информација које се тичу угрожавања и заштите здравља људи и животне средине, органу власти није допуштено да доказује да јавност нема оправдан интерес да за њих зна.

Како се покреће поступак?

Поступак за остваривање овог права се покреће подношењем захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја органу власти.

Захтев се може поднети у писменом или у усменом облику. Орган власти може прописати образац за подношење захтева, али мора размотрити и захтев који није сачињен на том обрасцу. Када се информација тражи усмено, захтев се саопштава у записник који води овлашћено лице органа јавне власти за приступ информацијама.

Тражилац у захтеву наводи:

  • назив органа власти,
  • своје име, презиме и адресу, односно седиште ако је тражилац правно лице
  • опис информација које се траже
  • друге податке који олакшавају проналажење информација.

Од кога се информације могу тражити?

Информације се могу тражити од било ког органа јавне власти у смислу овог закона, који би по сазнању тражиоца, обзиром на делокруг, требало да има те информације. Органи јавне власти су:

  • сви државни органи ( нпр. Народна скупштина, Влада, министарства, судови, тужилаштва и др.)
  • органи територијалне аутономије и органи локалне самоуправе ( нпр. Покрајинско веће АП Војводина, покрајински секретаријати, градоначелници, председници општина, општински органи управе и др.)
  • организације којима је поверено вршење јавних овлашћења ( нпр. агенције за послове приватизације,телекомуникације, животне средине и др, факултети и др.установе, јавна предузећа)
  • правна лица које оснива или финансира у целини, односно у претежном делу неки од напред наведених органа (нпр. установе у области културе, здравствене установе, државни фондови итд.).

Коме се можеш жалити?

Повереник за информације од јавног значаја, као самосталан државни орган независан у вршењу своје власти, који сходно одредбама закона има положај другостепеног органа приликом решавања о основаности захтева за приступ информацијама од јавног значаја. Функцију Повереника за информације од јавног значаја од 22.12.2004. године обавља Родољуб Шабић. Ступањем на снагу Закона о заштити података о личности, дана 04.11.2008. године, који се примењује од 01.01.2009. године, Повереник за информације од јавног значаја наставио је са радом под називом Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, у чијој је надлежности, осим заштите података о личности, и надзор у тој области. Служба повереника налази се у Београду, у Булевару Краља Александра 15. Контакт телефон Кабинета Повереника и Сектора за жалбе и притужбе на доступност информација: 011/3408-900, број факса: 011/3343-379, e-mail адреса: office@poverenik.org.rs

Жалба Поверенику

Тражилац информације (грађанин, новинар, јавно гласило и др.) може изјавити жалбу Поверенику:

1. Ако орган јавне власти одбије да га обавести о томе да ли поседује информацију коју је тражио захтевом, односно да ли му је она доступна, да му стави на увид документ који садржи тражену информацију, да му изда или упути копију документа (зависно од тога шта је тражено захтевом), или то не учини у општем прописаном року од 15 дана. То је жалба због тзв."ћутања" органа.

Због изузетно оправданих разлога, рок за поступање органа може бити 40 дана од подношења захтева, с тим што је орган дужан да о томе одмах по добијању захтева обавести тражиоца.

За информације од значаја за заштиту живота или слободе неког лица или угрожавање или заштиту здравља становништва и животне средине, рок за поступање органа је 48 сати.

Уз жалбу Поверенику због "ћутања" органа, жалилац ће приложити копију поднетог захтева органу власти и доказ о његовој предаји, односно упућивању. Ова жалба се може изјавити по истеку законског рока од 15 дана за поступање органа, а уколико жалилац у међувремену, након изјављене жалбе, од органа власти добије тражене информације, он може и одустати од жалбе изјављене Поверенику.

2. Поверенику се може изјавити и жалба против решења органа власти којим је одбијен захтев тражиоца или против закључка којим је његов захтев одбачен из формалних разлога. Рок за жалбу у овом случају је 15 дана од дана достављања решења, односно закључка тражиоцу. Уз ову жалбу се прилаже копија захтева тражиоца и копија решења, односно закључка органа против кога се жалба изјављује.

Тужба Управном суду

Поверенику се не може изјавити жалба против решења Народне скупштине, председника Републике Србије, Владе Републике Србије, Врховног касационог суда Србије, Уставног суда и Републичког јавног тужиоца, донетих у поступку одлучивања о праву на приступ информацијама или због непоступања ових органа по захтеву. У овим ситуацијама је обезбеђена судска заштита у управном спору пред Управним судом Србије, па тражилац може поднети тужбу Управном суду у року од 30 дана од дана достављања решења.

Тражилац може поднети тужбу Управном суду и у ситуацији када неки од шест наведених државних органа не поступи по захтеву у прописаном року, с тим што суд у овим ситуацијама захтева да је испуњен још један формални услов из Закона о управним споровима, а то је да тражилац понови захтев органу и да овај не одговори ни у даљем року од седам дана по поновљеном захтеву.

Тужбу Управном суду тражилац може поднети и ако није задовољан решењем Повереника донетим по његовој жалби.

Доступност информација - Формулари